Slobodanka Stevcheska was born in 1971 in Skopje. With an educational background in mathematics, computer sciences and mechanical engineering, she decided to pursue her interest in arts and received her BFA and MFA from the Faculty of Fine Arts in Skopje. She has been engaged in education and has been working with various groups of vulnerable young people, institutionalized kids and young people at risk since 1996. In the period 2002-2006, she had a nomadic life. Currently, she is a Professor at the Faculty of Fine Arts in Skopje. Her art practice is almost without exception collaborative, mostly developed as being part of the art duo OPA (Obsessive Possessive Aggression; founded together with Denis Saraginovski), but also in the context of other collaborations: OPA&HA, Kooperacija Initiative, Forms of Ownership collective and Unofficial Office, among others. Her works have been exhibited widely in art exhibitions and festivals.
Artist statement
My practice, almost always based on collaboration and teamwork, is post-disciplinary, context-based and freed from the formal and disciplinary. But it is also freed from being focused on the product. It is rather process-based, community-oriented and it inevitably involves some preceding specific research. Thus, it frequently enters the zone of uncertainty and constant reshaping. The documentary material is often one of the vital elements.
Initially revolving around practices such as action, performance, happening, intervention —often context-specific—my work evolved into a practice described as tactical media, institutional critique, subversive practices, etc.1
Trying to live my life with all my senses engaged, my art-related work is regularly fused with my personal life. Thus, it is sometimes shaped as/into created situations, durational performances, nomadic practices, mockumentary approach, etc.23
Later on, with the rise of nationalism and xenophobia both locally and internationally, my work became concerned with, and much more oriented towards these questions. In terms of the current political conditions, it involves and applies strategies of over-identification and subversive affirmation. Mostly open to and happening both in the public space and the public sphere, one of its aims is to open a public debate, provoking the possible symbolic meanings, misconceptions and hidden prejudices.4567
But, in parallel, my interest also entered the area of the utilitarian, the constructive art tryouts and the practices that lead to developing possible practical models and strategies. One of them, the long-term project ZaUm Archive (developed by OPA, arhiva.zaum.mk) is an open online archive of secondary materials related to Macedonian art. It deals with digitization of a wide range material of modern and contemporary art on the territory of North Macedonia in the context of the omnipresent politico-historical revisionism.8
The text is a result of the invitation by Ivana Vaseva 2025
1Image: Réalité Macédonienne, OPA&HA, 2003, mockumentary video
2Image: Project Which Is Not a Project, OPA, 2003–2012, long-term project
3Image: Ddevice, OPA, 2003, mockumentary video
4Image: Solution, OPA, 2012, billboard in public space
5Image: ContraContraBeacon, OPA, 2016, object placed on the roof of the Museum of Contemporary Art - Skopje
6Image: Think Big!, OPA, 2017, intervention/installation in public space
7Image: Propaganda Office, OPA and Sofia Grigoriadou, 2020–ongoing, long-term project
8Image: ZaUm, OPA Foundation, 2017-ongoing, web project (online archive)
Слободанка Стевческа е родена во 1971 година во Скопје. Со претходно образование во областа на математиката, компјутерски науки и машинско инженерство, таа решава да го следи својот интерес за уметноста и завршува додипломски и постдипломски студии на Факултетот за ликовни уметности во Скопје. Од 1996 година е ангажирана во образованието и работи со различни групи на ранливи млади лица, институционализирани деца и млади во ризик. Во периодот од 2002 до 2006 година води номадски начин на живот. Во моментов е професорка на Факултетот за ликовни уметности во Скопје. Нејзината уметничка практика речиси без исклучок е колаборативна, најчесто развивана како дел од уметничкото дуо ОПА (Опсесивно посесивна агресија; кое го основа заедно со Денис Сарагиновски), но исто така и во контекст на други соработки: ОПА&ХА, иницијативата Кооперација, и колективите „Forms of Ownership“ и „Unofficial Office“, меѓу другите. Нејзините дела се изложувани на многу уметнички изложби и фестивали
Изјава на уметницата
Мојата практика, речиси секогаш базирана на соработка и тимска работа, е постдисциплинарна, контекстуална и ослободена од формалното и дисциплинарното. Но, исто така, ослободена е и од фокусирање на продуктот. Наместо тоа, таа е процесно ориентирана, насочена кон заедницата и неизбежно вклучува одредено претходно специфично истражување. Така, честопати влегува во зоната на неизвесност и постојано преобликување. Документарниот материјал често е еден од суштинските елементи.
Првично фокусирана на практики како акција, перформанс, хепенинг, интервенција – често контекстуално специфични, со тек на време, мојата работа се разви во практика што се опишува како тактички медиуми, институционална критика, субверзивни практики итн.1
Обидувајќи се да го живеам животот преку сите мои сетила, мојата работа поврзана со уметноста редовно се испреплетува со мојот личен живот. Затоа, понекогаш се обликува како/во креирани ситуации, долготрајни перформанси, номадски практики, псевдодокументарен пристап итн.23
Подоцна, со растот на национализмот и ксенофобијата како на локално така и на меѓународно ниво, мојата работа се насочи кон овие прашања и стана многу повеќе ориентирана кон нив. Во контекст на актуелните политички услови, таа вклучува и применува стратегии на прекумерна идентификација и субверзивна афирмација. Најчесто отворена кон и случувајќи се во јавниот простор и јавната сфера, една од целите на мојата работа е отворање јавна дебата, провоцирајќи можни симболички значења, недоразбирања и скриени предрасуди.4567
Но, истовремено, мојот интерес навлезе и во областа на утилитарното, на конструктивните уметнички обиди и на практиките кои водат кон развивање можни практични модели и стратегии. Еден од нив, тековниот проект ЗаУм архива (проект на ОПА, arhiva.zaum.mk), претставува отворен онлајн архив на секундарни материјали поврзани со македонската уметност. Проектот се занимава со дигитализација на широк спектар материјали за модерната и современата уметност на територијата на Северна Македонија, во контекст на сеопфатниот политичко-историски ревизионизам.8
Текстот е резултат на поканата од Ивана Васева
1Слика: Македонска реалност, OПA&ХA, 2003, мокументарно видео
2Слика: Проект кој не е проект, OПA, 2003–2012, долгорочен проект
3Слика: Ддивајс (Ddevice), OПA, 2003, мокументарно видео
4Слика: Solution, OПA, 2012, билборд во јавен простор
5Слика: КонтраКонтраСветилник, OПA, 2016, објект поставен на кровот на Музејот на современата уметност - Скопје
6Слика: Think Big!, ОПА, 2017, интервенција/инсталација во јавен простор
7Слика: Propaganda Office, ОПА и Софиа Григориаду, 2020– во тек, долгорочен проект
8Слика: ЗаУм, ОПА фондација, 2017- во тек, веб проект (онлајн архива)